Tramvajski saobraćaj u Nišu

Razvoj grada

U grad Niš je 1884. godine „došla“ železnička pruga iz Beograda, a već 1888. godine su napravljeni železnički kraci ka Bugarskoj, kao i ka sadašnjoj Makedoniji. Samim tim su u Nišu sagrađena železnička stanica, radionica i slični infrastruktuni objekti. Primera radi, 1910. godine u Nišu je živelo oko 25.000 stanovnika. Stvoreni su uslovi za progrsivni privredni rast grada.

Akcija za elektrifikaciju grada se dogodila 1902. godine kada je i krenula izgradnja hidroeletrane „Sveta Petka“ koja je 1908. godine počela sa radom.

Ideja o tramvajima

Već 1909. godine predsednik opštine Todor Milovanović pokrenuo je akciju za uvođenje tramvajskog saobraćaja u Nišu. Formirana je komisija na kojoj je odlučeno da grad Niš ima četiri pravca razvoja, a da je najvažniji pravac razvoja ka Niškoj banji. 1910. godine je definitivno odlučeno da se u Niš uvedu tramvaji.

Nakon toga dolazi Prvi svetski rat koji je sa sobom poljuljao celokupni privredni razvoj grada i privrede uopšte. Međutim, nakon brzog oporavka opet se javlja ideja iz 1910. godine za uvođenjem tramvaja.

Tramvaji nakon Prvog svetskog rata

Na ime ratne odštete Niš dobija tramvaje, prugu i celokupni opremu za igradanju tramvajske pruge na relaciji od Niša do Niške banje dužine oko 12 km.

Konačno, u Niš 31. decembra 1922. godine iz Nemačke, preko Beograda, dolazi 15 vagona opreme, koji su skladišteni bili kod današnje „Pirotske rampe“.

Nakon toga dolazi do rasprave među funkcionerima na koji način će se finansirati izgradnja tramvajskog podsistema u Nišu. Mišljenja među tadašnjim funkcionerima su bila oprečna, pa je čak održan i referendum 1923. godine. Uz razne malverzacije je ipak na kraju odlučeno da se uzme zajam za izgradnju pruge. Rasprave funkcionera su trajale do 1928. godine.

Tadašnji prevoz između Niša i Niške banje i obratno realizovan je taksi vozilima i mini autobusom (prema knjizi „Tramvaji u Srbiji“, Govedarević Nenad).

Izgradnja pruge konačno kreće 1928. godine , a završena u prvoj polovini 1929. godine. Izgrađena je jednokolosečna pruga širine 1435 mm – standardna širina za železnički kolosek.

Trasa pruge:

Železnička stanica Niš (polazna stanica), Prizrenska ulica (pored ograde Inženjerijske kasarne), Ristićeva, Trg kneza Mihaila (po sredini parka), ulica Kneginje Ljubice (pored Sreda), Lešjaninova ulica (levom stranom prema spomeniku), Trg kralja Milana, ulica Vožda Karađorđa (desnom stranom), Znepoljska ulica (levom stranom sve do Vojne bolnice, odnosno Ćele Kule). Od Ćele Kule do niškobanjske železničke rampe tramvajska pruga je postavljena po posebnoj trasi kraj leve strane puta Niš – Niška Banja. Od niškobanjske rampe trasa tramvajske pruge bila je po desnoj strani od puta sve do centralnog parka u Niškoj Banji. (izvor: „Tramvaji u Srbiji“, Govedarević Nenad)

Kroz centralno jezgro grada pruga je mahom bila nezavisna odnosno nije ometala drumski saobraćaj, a na deonici od Ćele kule do Niške banje pruga se protezala baš na mestu gde se sada nalazi biciklistička staza. Takođe, pruga je u gradu postavljena na betonskim pragovima, a van grada na drvenim.

Ukupna dužina tramvajske pruge od Železničke stanice Niš do krajnje stanice u Niškoj Banji iznosila je 11.492 metra. Sporednih koloseka je bilo 1.360 metara. Na pruzi je bilo 13 tramvajskih stanica sa po dva koloseka, sa ukupno 26 skretnica. Izgrađena su dva mosta (Gabrovačka reka, Kutinska reka), 11 propusta, 9 prelaza u nivou, dva prelaza preko železničke pruge (kod Pirotske i niškobanjske rampe). Na trasi od Ćele Kule do Broja 6 podignute su tri tramvajske čekaonice („stražare“): Ćele Kula, Brzi Brod i Broj 6. Nabavljena je i jedna pokretna „stražara“.

U Nišu, na zemljištu između Znepoljske i Zetske ulice, preko puta Gradske bolnice (danas Klinički centar Niš) izgrađen je depo za održavanje i popravke tramvaja (tramvajske staje, kasnije poznate kao Remiza). Depo se sastojao od dve hale sa po četiri koloseka za preglede, održavanje i popravke tramvaja i tramvajskik prikolica.(izvor: „Tramvaji u Srbiji“, Govedarević Nenad)

Stajališta duž pruge na relaciji Niš – Niška banja su slična kao i danas.

Tramvaj je svečano pušten u saobraćaj 16. novembra 1930. godine. Tramvaj je tog dana pušten na relaciji od Pirotkse rampe do Niške banje zbog problema oko prelaska tramvajske preko železničke pruge kod Pirotske rampe.

Vozni park se sastojao iz 10 tramvaja, 5 otvorenih i 5 zatvorenih tramvajskih prikolica.

Niš je dobrio dve tramvajske linije:

  • Linija 1: Železniča stanica – Ćele kula,
  • Linija 2: Železnička stanica – Niška banja.
samo tramvaji dve linije
Skica trasa tramvajskih linija u Nišu (pogloga na kojoj je crtano, preuzeta sa google maps)

Učestanost saobraćaja bila je 8 minuta na „varoškoj“ i 24 minuta na „banjskoj“ liniji, a u sezoni 8 minuta na „varoškoj“ i 16 minuta na „banjskoj“ liniji. U redovnom saobraćaju radilo je 6 vozila, a u pojačanom 7 do 8 vozila (izveštaj Uprave Električnih preduzeha grada Niša o radu 1937. godine).

Na tzv. „varoškoj“ deonici saobraćali su tramvaji bez prikolice, a ka Niškoj banji tramvaji sa prikolicama koji su bili posebno aktuelni u letnjim mesecima. Zanimljivo je istaći cene tadašnjih karata (relacijski sistem naplate karata)

  • Železnička stanica – Trg kralja Milana: 1 dinar,
  • Železnička stanica – Ćele kula: 2 dinara,
  • Železnička stanica – Niška banja: 4 dinara.

Celokupna organizacija je poverena Elektičnom preduzeću Niš.

1937. godine je postavljena telefonska linija duž celokupne trase tramvajske pruge. U toj godini niškim tramvajima prevezeno je 1.298.617 putnika, a „savladano“ je 599.053 vagon kilometara.

U 1937. godini prema knjizi „Tramvaji u Srbiji“ dolazilo je do prekida u tramvajskom saobraćaju od 6 sati i 35 minuta i to:

  1. Usled prekidana napona u dalekovodu – 3 časa i 50 minuta,
  2. Usled čekanja na rampama – 1 čas i 3 minuta,
  3. Usled velikog snega – 1 čas i 30 minuta,
  4. Zbog krivice voznog osoblja – 12 minuta.

Baš te, 1937. godine celokupna tramvajska infrastruktura, kao i sama vozila su rekonstruisana, poboljšan je saobraćaj tako da se 1937. godine nije desilo nijedno ispadanje tramvaja iz šina, što je prošlih godina bio čest slučaj.

img109
Tramvaj na Sindjelićevom trgu (izvor: Tramvaji u Srbiji, Govedarević Nenad)

Tramvaji nakon Drugog svetskog rata

U periodu Drugog svetskog rata tramvajski saobraćaj se odvijao uz velike teškoće, a infrastruktura je pretrpela velike štete zbog bombardovanja.

Nakon oslobođenja grada, počinje opsežna obnova svega što je oštećeno tokom ratnih dešavanja. Niš je oslobođen 14. oktobra 1944. godine, a već 1947. godine je uspostavljeno normalno odvijanje tramvajskog saobraćaja na postojećoj deonici.

Međutim, počinju da se javljaju veliki problemi u održavanju tramvaja, odnosno, javljaju se veliki problemi sa već starim tramvajma. Teško se nalaze rezervni delovi i sve se svodi na improvizaciju. Grad se ubrzano širio, došlo je do porasta prevoznih zahteva, a nova vozila nisu nabavljana, niti se mreža tramvajse pruge širila.

Uvodjenje autobuskih linija u Nišu

Već pedestih godina uspostavljene su pored postojećih tramvajskih uvedene i tri autobuske linije sa tri autobusa marke Leyland:

  • Autobuska linija 1: Ledena stena – Vojna bolnica,
  • Autobuska linija 2: Bubanj – Naselje Maršal Tita,
  • Autobuska linija 3: Pozorište – Palilula – Komren.
tramvaji i autobusi
Skica mreže autobuskih i tramvajskih linija – pretpostavka (podloga na kojoj je crtano, preuzeta sa google maps)

U maju 1958. godine se produžava autobuska linija 1 do sadašnje Elektronske industrije zbog veliko broja radnika (autobus je saobraćao produženo samo u tzv. „špicevima“), a ukinuta je i tramvajska linija od Železniče stanice do Ćele kule, pa su svi tramvaji te godine saobraćali na deonici od Železniče stanice do Niške banje.

Ukidanje tramvaja

Zbog dotrajalosti tramvaja i nedostatka infrastrukture sve teže se realizuje tramvajski saobraćaj. Važno je napomenuti da jednokolosečna tramvajska pruga više nije mogla da „podnese“ veliki broj putnika.

Niš je tih godina bio u velikoj dilemi, da li odustati od tramvajskog saobraćaja ili u njega ulagati? Jugoslaviji su ponuđeni polovni tramvaji iz Vašingtona (pri čemu je bilo potrebno samo platiti troškove dostave), međutim, i sredstva za izgradnju dvokolosečne pruge su bila velika. Čak se i razmišljalo da se 1958. godine uvede trolejbuski sistem u prevozu putnika. I na kraju se definitivno odustalo od tramvaja, jedino prihvatljivo rešenje bili su autobusi, a tramvaje iz Vašingtona su dodelili Sarajevu.

Tramvaji su ukinuti 10. avgusta 1958. godine, a od 11.avgusta 1958. godine se uvode redovni autobuski polasci na relaciji Ledena stena – Niška banja. Nabavljeno je 32 autobusa iz fabrike Fap iz Priboja. Formirano je Preduzeće za putnički saobraćaj.

Sutra u deset časova, 20 starih tramvajskih kola postrojiće se od Spomenika ka Pozorištu za svoju poslednju vožwu. Nasuprot njima od Gradskog hotela do zgrade Okružnog i Sreskog suda nalaziće se 32 moderna autobusa. U Preduzeću za putnički saobraćaj kažu da će „Filmske novosti“ zabeležiti ovaj događaj. Ako tako bude, znači da ćemo i u bioskopima gledati smenu starog sa novim. Od 12 časova pa sve do ponoći tramvaji će voziti poslednju vožnju. Ovoga puta voziće građane do Niške Banje besplatno..

Večeras, tramvaji će raditi do 20 časova. Posle toga, Preduzeće priređuje za osoblje tramvaja, kočničare i konduktere, banket u Niškoj Banji.

(Iz Narodnih novina, Izvor: Tramvaji u Srbiji, Govedarević Nenad)

Tramvaji su se kretali „jedan iza drugog“ uz banjsko brdo kako bi slaba električna centrala usled preopterećenja ispala iz pogona. Taj ispad električne centrale je trebalo da dokaže nemogućnost daljeg funkcionisanja tramvajskog podsisitema. Međutim, centrala je izdržala i svi su tramvaji izašli na vrh banjskog brda.

img117
Ispraćaj tramvaja, 10.avgust 1958. godina (Izvor: Tramvaji u Srbiji, Govedarević Nenad)

Takođe, tog dana u Narodnim novima objavljen je novi red vožnje autobusa sa vaznošću od 11.avgusta 1958. godine:

  • Linija 1: Ledena Stena – Niška banja (autobusi saobraćaju na 9 minuta),
  • Linija 2: Bubanj – Naselje Maršal Tita (autobusi saobraćaju na 22 minuta ili po potrebi na 15 minuta; Naselje Maršal Tito se nazivalo naselje kod Niteksa, odnosno današnjeg Benetona),
  • Linija 3: Pozorište – Palilula – Komren (saobraća 2 autobusa).

Niš se u nedelju zauvek rastao od svojih tramvaja. Sa dosta buke i uz neuobičajeni ceremonijal. Nekoliko hiljada građana još rano pre podne ispunilo je trotoare na Trgu Oslobođenja i duž Voždove ulice do Pozorišta i radoznalo očekivalo trenutak kada će naići tramvaji na svoju poslednju vožnju. očekivanjusu postajali i nestrpljivi. Dok je za stare to bio čas koji je poslednji put, neke možda i sa bolom, išao da ih podseti na prošlih dvadeset devet godina vožnje, na sve što ih je bilo čime vezivalo za tramvaje, dotle je to za decu bio trenutakda se besnlatno i slobodno provozaju celom dužinom pruge…

— Lepo nam beše sa tramvajima — žali se jedan čičica svom starijem drugu. Ali eto, sve se menja, staro propada.. Pa i oni… 

  • Da imam para sad bih jedan otkupio pa da se provozam do mile volje, —rekao se mladić u beloj majici i kratkim pantalonama…
  •  E što mu je život —govorio je stariji čovek. Sad su, eto, tu, gledamo ih i prosto ne veruješ da ih sutra neće biti. A toliko smo se godina vozili njima.

Pa ipak, najviše je onih koji su bez rezerve isticali pravilnost odluke Narodnog odbora opštine da se rashoduju i već unapred predviđali kakav će saobraćaj u Nišu biti kroz nekoliko godina.

  • Na njihovo mesto će za koju godinu, — govorili su, — saobraćati trolejbusi. Niš se tako brzo razvija i ovakvi tramvaji, čak i da su ispravni, ni u tehničkomni u estetskom pogledu ne mogu da odgovore potrebama grada. Zato je bolje što su sada likvidirani…

(Narodne novine, 16.avgust 1958. godina, izvor: Tramvaji u Srbiji, Govedarević Nenad)

Od sada već starih tramvaja napravljeno je vikend naselje u Niškoj banji, a garaža koja se nalazila na mestu sadašnjeg Kliničkog centra je preuređena u garažu za održavanje autobusa dok nije 1971. godine premeštena na novu lokaciju na tadašnjem Bulevaru Lenjina (današnji Bulevar Nemanjića). Odlukom gradskih vlasti, vikend naselje od tramvaja je uklonjeno, tramvaji su isečeni (mislim da je to bilo posle 2000. godine).

Tramvajski saobraćaj u Nišu odvijao se neprekidno od 16. novembra 1930. do 10.avgusta 1958. godine, ukupno 27 godina, osam meseci i 24 dana. Za tih skoro 28 godina tramvajska pruga nije produžena ni za metar, niti je nabavljeno ijedno novo vozipo. (Izvor:izvor: Tramvaji u Srbiji, Govedarević Nenad)

 

Advertisements

One Comment Add yours

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s