Sofia Metro

Nisam znao da Sofija, prestonica Bugarske, uopšte ima metro. Iako sam tom tematikom prilično opsednut, eto zaslužih jedinicu! Kada sam turistički otišao u taj grad, i video ulazak u metro stanicu, ostao sam skamenjen. Rešio sam da istražim.

Obišao sam veće gradove po Evropi, ali Sofija me je me je ovim metro sistemom oduševila lepotom svih metro stanica. Ni u Berlinu, ni u Parizu, ni u Budimpešti, ni u Pragu, nisam video tako lepe stanice. Gledao sam i divio sam im se. Tako zamišljam metro u Moskvi. U Sofiji se izgleda i dalje izgleda oseća taj uticaj Rusije. Ukapirao sam da su projekte za metro sistem odradili još odavno dok je još bio taj SSSR uticaj, a onda je pristupom u EU to i realizovano.

Prvo oduševljenje kada siđete u metro sistem je sjaj mermera, sve je u mermeru, sve sija, sve je čisto verujte čistije od apoteke. I da, oseća se još uvek miris maltera, sve stanice su relativno nove. E tu, sam srušio predrasude o Bugarskoj koju sam iskreno imao. Dok hodate prelepim, čistim i novim mermernim pločama osećate se kao da ste na modnoj pisti, uživao sam, a ujedno nisam verovao.

Ono što je najpametnije ako rešite da istražite metro u Sofiji je da kupite dnevnu kartu koja košta svega 4 leva (2 evra). Sa njom možete da se vozite kuda želite. Posebno mi se sviđa, što ne moram da lomim jezik i da se obraćam na engleskom, već lepo, na „naški“ kažeš „dnevna karta“ razumeće vas. Kupite kartu, na šalteru na stanici, i obavezno mi javite da li sve one žene što onde rade i dalje razgovaraju na telefon. Prosto neverovatno, ali svaka je razgovarala! Mislim da međusobno razmenjuju recepte! 🙂 Očitajte kartu, i automat vas „pušta“ unutra. Naravno, podrazumeva se da se nikako ne možete izgubiti jer su sve stanice svuda u svetu, pa i u Sofiji lepo obeležene. Pokretne stepenice vas vode na perone kao i u svim metroima.

Sofijski metro mi je toliko zanimljiv zato što su nazivi stanica napisane ćirilicom. Sasvim logično, zar ne? Izgleda da sam sebi utuvio u glavu da sve metro stanice na svetu moraju da imaju latinične nazive. Kada sam ovo pričao ljudima rekli su mi „Idi ti u Moskvu, pa će da pričamo posle“… Ali dobro, dok ne vidim i to čudo u Rusiji o kome ceo svet priča, za mene najlepše stanice ima Sofija. Znači, ogroman lajk za ćirilicu! Dok mi u Srbiji čekamo da prestonica dobije metro, iako ne verujem da će nazivi kod nas biti ispisani ćirilicom ja se radujem ovim ćiriličnim nazivima u Sofiji.

Stanica Цариградско шосе je prva stanica koju sam video u metro sistemu Sofije. U prelepim nijansama neke svetlo plavo-zelene boje… Dok sam čekao voz koji je trebao da dođe za 5 minuta kako piše na displeju, razgledao sam kao da sam pao sa Marsa. Sa ekrana su se emitovale neke reklame, a i beše neka uljudna muzika. Namerno kažem uljudna! Očekivao sam da će da zavrišti Azis, Gergana, Presislava ili Andrea… Međutim, jok! 🙂

IMG_20151025_141444
Carigradsko šose

Tutnjava iz tunela je najavljivala nailazak voza, i da… tačno ne vreme, poseban zvuk električnih vozila i škrip kočnica se začuo… zaustavlja se prelepa kompozicija koja me opet ne znam zašto izgledom podseća na Moskvu i Rusiju iako nikada tamo nisam bio. Ulazim u prelep, čist, sa belo ljubičastim enterijerom, vagon bez gužve. Sedam i počinje moje uživanje…Ljubazna „teta“ sa razglasa kaže:

Внимание, вратите се затварят! Следваща станция Дружба.

Tresak vratima je najavljivao onaj cijuk voza kada metro kreće. Voz počinje da cvili, kompozicija ubrzava, zvuk železničkih vozila dominira, sedim i uživam… Postiže solidnu brzinu, jurimo kroz tunele… Bože, kada ćemo mi da dobijemo metro? Ne znam zašto, ali sam sebi ovo pitanje sebi postavljao hiljadu puta u Sofiji. Priznajem, i dalje sam pod onim pričama „Kakva Bugarska, pa mi smo za njih bili bre sve, šta su oni, jad i beda“… Da, da, baš tako… Možda su bili, a sada… Ne želim da o tome razmišljam već se vraćam uživanju… Voz počinje da koči, ljubazna teta sa razglasa kaže „станция Дружба“.

Izlazim. Uopšte nisam imao potrebe da izlazim na toj stanici, ali me je privukao njen naziv. Družba! Pa, fenomenalno! Nemam pojma šta to na bugarskom znači, ali mene podseća na drugarstvo, na nešto lepo, prijatno, na neko jedinstvo, mir i veselje… Prijatna je i stanica. Stanica u nekim fenomenalnim krem nijansama sa zelenim elementima, koja tek miriše na cement i na „novo“.

IMG_20151025_195356
Stanica „Družba“

Prešao sam preko koloseka, mostićem, i reših da idem ka centru. Pojavio se voz, neki drugačiji. Ovaj kojim sam došao je ličio na neki savremeniji ruski voz, ali ovo što je naišlo sada, tipičan, onaj „hard“ stari ruski model voza. Oduševljenje je nastupilo naravno.

Unutra, kao da je stvarno vreme stalo, voz je iz nekog perioda devedesetih u kojima dominiraju braon nijanse… Tapacirane klupe skajem braon boje. E, tek sada sam počeo da se osvrćem oko sebe i da gledam malo u narod.

Bio je vikend i metro je skoro pa poluprazan, nije bilo gužve pa sam mogao na miru da posmatram narod…

Nešto kao mi u onim najtežim devedesetim godinama…. Nisam primetio neku energiju, niti neku posebnu draž, kao u Parizu. Na izgled, stvarno, sve sija, sve šljašti, stanice su prelepe, vozovi predivni, ali kada se čovek zagleda u ljude, ne znam, nije to to… Sva ona lepota se jednostavno pokvari… Sećem se čoveka koji je sedeo preko pute… Nije izgledao kao beskućnik, sasvim pristojno, nekih mlađih srednjih godina, ali, cipele je nosio kao one što i dan danas nose naše bake i deke, kožna jakna, pohabana, košulja, bela upasana, crni brkovi, natekla faca, sumorni pogled… Pored njega devojka, prava bugarska lepota, sa nekim čudnim karakteristikama, nafrakana, u animal print helankama… Tugo, što se nacrni, mislim se?

A stanice su se nizale… Цариградско шосе, Младост едно, Младост три (opet oduševljenje, stanica se zove Mladost, pa prelepo nešto!), Мусагеница, Г. М. Димитров, Жолио Кюри, Стадион „Васил Левски“ (na ovom stadionu je naša Lepa Brena napravila spektakularni koncert početkom devedesetih kada je sletela helikopterom a skoro cela Sofija aplauzom dočekala), СУ „Св. Климент Охридски“

Zagledao sam se u neke nemce valjda koji su se opasno uzvrteli, i to mi pomoglo da primetim nešto mnogo smešno… Naime, sistem koji najavljuje stanice u metrou govori i na engleskom, ali ja sam tako oduševljen ovim bugarskim da nisam ni primetio 🙂 Ali…Posle najave na bugarskom „Внимание, вратите се затварят! Следваща станция Сердика“ ide.. Next station…krrrrrrr…tršššššš”.  E sada, ovo “krrrr tršššš” je zapravo zvuk vrata koja se zatvaraju paralelno dok sistem govori ime stanice na engleskom tako da se naziv stanice na engleskom i ne čuje. Bugari su genijalni, počeo sam da se smejem, zato što su se svi stranci (ovi latinični) uzbune, ne znaju koja je stanica sledeća, pa onda zevaju u mape, tresu se i cimaju glavom… Da li je ovo samo u ovom vozu ovako, ili je ceo sistem ovako napravljen, ne znam, ali, bravo Bugari, oduševljen sam! Neka i ti stranici nauče“naše“ ćirilične nazive! 🙂

Stanica Serdika na kojoj sam izašao je stanica na kojoj se ukrštaju dve linije metroa, i predstvalja centralnu stanicu, nalazi se u centru grada, i presedačka je. Neću više da ponavljam, prelepa je i ona, na peronima se nalaze razni eksponati, zaštićeni staklom, neke iskopine… Plafon stanice je fenomenalno urađen… Ako ste bar malo zaluđeni kao ja onda obavezno da vidite i stanicu Лъвов мост. Odrađena je u mnogo specifičnom stilu, na zidovima su oslikani detalji Lavljeg mosta koji se nalazi iznad stanice. Stanica NDK, je stanica kod Nacionalnog dvorca kulture. Za onog ko ne zna, to je zgrada iz komunističkog perioda Bugarske, zgrada je ogromna da ne može da stane u objektiv aparata, a na zidovima stanice su takođe iscrtani detalji pomenutog zdanja.

IMG_20151025_162943
Stanica „Serdika“

Ako vam se zavrti u glavi od vožnje metroom po Sofiji, predahnite uz kapučino – zapamtite, tako se u Sofiji kaže „duži espreso sa mlekom“, nikako drugačije, donosiće vam svašta nešto… A ako ste za neku alkoholnu varijantu, zapamtite Zagorka ili Kamenica je dobitna kombinacija 🙂 Ako ogladnite, obavezno probajte bugarsku picu, podloga je debela kao pogača naša, kečap je roze boje, a pice je posuta kukuruzom. Te pice su toliko grozne, ali ne znam zašto, uvek ih jedem u Sofiji! 🙂

Advertisements

2 Comments Add yours

  1. Negoslava каже:

    Au, toliko puta sam se vozila i, časna reč, ič nisam obratila pažnju, meni metro ko metro. Mislim, jedini METRO je onaj moskovski, a svi ostali su mi nekako isti. Moraću sledeći put da poklonim veću pažnju ovom fenomenu. A moja prijateljica Snežanka iz Sofije će se oduševiti ovim tekstom.

    Свиђа ми се

    1. trafficman каже:

      Drago mi je da sam Vas bar malo zainteresovao 🙂

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s